Основе ЕИТЦ/ВД/ЈСФ ЈаваСцрипт

ЈаваСцрипт, често скраћен као ЈС, је програмски језик који је у складу са ЕЦМАСцрипт спецификацијом. ЈаваСцрипт је на високом нивоу, често компајлиран тачно на време и има више парадигми. Има синтаксу коврчавих заграда, динамичко куцање, оријентацију објеката засновану на прототипу и првокласне функције.

Стандард ЕЦМАСцрипт не укључује улаз/излаз (И/О), попут умрежавања, складиштења или графичких уређаја. У пракси, веб прегледач или други рунтиме систем пружа ЈаваСцрипт АПИ-је за И/О.

Веб прегледач Мосаиц објављен је 1993. године. Као први прегледач са графичким корисничким интерфејсом доступан нетехничким људима, играо је истакнуту улогу у брзом расту Ворлд Виде Веб-а у настајању. Водећи програмери Мосаиц-а тада су основали корпорацију Нетсцапе која је 1994. године издала углађенији прегледач Нетсцапе Навигатор. Навигатор је брзо постао најчешће коришћени прегледач. Током ових формативних година Веба, веб странице су могле бити само статичне, без могућности динамичког понашања након учитавања странице у прегледач. У растућој сцени веб развоја постојала је жеља да се уклони ово ограничење, па је Нетсцапе 1995. године одлучио да дода Навигатору скриптни језик. Следили су два пута да би то постигли: сарадња са Сун Мицросистемс ради уградње програмског језика Јава, истовремено ангажовање Брендана Еицха за уградњу језика шеме. Управа Нетсцапе-а је убрзо одлучила да је најбоља опција да Еицх осмисли нови језик, са синтаксом сличном Јава-и, а мање попут Сцхеме-а или других постојећих скриптних језика. Иако су се нови језик и његова интерпретација званично звали ЛивеСцрипт када су први пут испоручени као део издања Навигатора у септембру 1995. године, име је промењено у ЈаваСцрипт три месеца касније. Избор имена ЈаваСцрипт изазвао је забуну, понекад остављајући утисак да је то издвајање Јаве. Будући да је Јава у то време био нови врући програмски језик, Нетсцапе је ово окарактерисао као маркетиншки трик да би дао своју властиту кеш меморију.

Мицрософт је 1995. године представио Интернет Екплорер, што је довело до рата претраживача са Нетсцапе-ом. На ЈаваСцрипт страни, Мицрософт је обрнутим инжењерингом направио Навигатор интерпретатор да би креирао сопствени, назван ЈСцрипт. ЈСцрипт је први пут објављен 1996. године, заједно са почетном подршком за ЦСС и проширењима за ХТМЛ. Свака од ових примена се приметно разликовала од својих колега у Навигатору. Те разлике отежале су програмерима да учине да њихове веб странице добро функционишу у оба прегледача, што је довело до широке употребе логотипа „најбоље гледано у Нетсцапе-у“ и „најбоље гледано у Интернет Екплореру“ током неколико година.

У новембру 1996. године, Нетсцапе је предао ЈаваСцрипт компанији ЕЦМА Интернатионал, као почетну тачку за стандардну спецификацију којој могу да се придржавају сви добављачи прегледача. То је довело до званичног објављивања прве спецификације језика ЕЦМАСцрипт у јуну 1997.

Процес стандарда се наставио неколико година, са објављивањем ЕЦМАСцрипт 2 у јуну 1998. и ЕЦМАСцрипт 3 у децембру 1999. Рад на ЕЦМАСцрипт 4 почео је 2000. године.

У међувремену, Мицрософт је стекао све доминантнију позицију на тржишту прегледача. Почетком 2000-их тржишни удео Интернет Екплорера достигао је 95%. То је значило да је ЈСцрипт постао де фацто стандард за скриптирање на страни клијента на Интернету.

Мицрософт је у почетку учествовао у поступку стандарда и имплементирао неке предлоге на свом ЈСцрипт језику, али с временом је престао сарађивати на раду ЕЦМА-е. Према томе, ЕЦМАСцрипт 4 је борбен.

Током периода доминације Интернет Екплорера раних 2000-их, скриптирање на страни клијента је стагнирало. Ово се почело мењати 2004. године, када је наследник Нетсцапе-а, Мозилла, објавио прегледач Фирефок. Многи су Фирефок добро прихватили, узимајући значајан тржишни удео од Интернет Екплорера. 2005. Мозилла се придружила компанији ЕЦМА Интернатионал и започео је рад на ЕЦМАСцрипт за КСМЛ (Е4Кс) стандард. То је довело до тога да Мозилла ради заједно са Мацромедијом (коју је касније купио Адобе Системс), који су имплементирали Е4Кс на њиховом језику АцтионСцрипт 3, који је заснован на нацрту ЕЦМАСцрипт 4. Циљ је постао стандардизација АцтионСцрипт 3 као новог ЕЦМАСцрипта 4. У ту сврху Адобе Системс је објавио имплементацију Тамарин као пројекат отвореног кода. Међутим, Тамарин и АцтионСцрипт 3 су се превише разликовали од успостављених скрипти на страни клијента и без Мицрософтове сарадње, ЕЦМАСцрипт 4 никада није постигао плод.

У међувремену, врло важни догађаји догодили су се у заједницама отвореног кода које нису повезане са радом ЕЦМА-е. 2005. године, Јессе Јамес Гарретт објавио је белу књигу у којој је сковао термин Ајак и описао скуп технологија, чија је окосница ЈаваСцрипт, за стварање веб апликација у којима се подаци могу учитати у позадини, избегавајући потребу за целом страницом претовара. Ово је покренуло ренесансни период ЈаваСцрипт-а, на челу са библиотекама отвореног кода и заједницама које су се формирале око њих. Створене су многе нове библиотеке, укључујући јКуери, Прототипе, Дојо Тоолкит и МооТоолс.

Гоогле је свој Цхроме претраживач представио 2008. године, са В8 ЈаваСцрипт мотором који је био бржи од његове конкуренције. Кључна иновација била је праводобна компилација (ЈИТ), тако да су други добављачи прегледача морали да преправе своје моторе за ЈИТ.

У јулу 2008. године, ове различите странке окупиле су се на конференцији у Ослу. То је довело до коначног споразума почетком 2009. године да се комбинују сви релевантни послови и покрене језик напред. Резултат је био стандард ЕЦМАСцрипт 5, објављен у децембру 2009.

Амбициозни рад на језику настављен је неколико година, што је кулминирало обимном колекцијом додатака и пречишћавања која су формализована објављивањем ЕЦМАСцрипта 6 2015. Нацрт спецификације се тренутно отворено одржава на ГитХуб-у, а издања ЕЦМАСцрипт-а производе се путем редовних годишњих снимака. Потенцијалне ревизије језика проверавају се свеобухватним процесом предлагања. Сада, уместо бројева издања, програмери појединачно проверавају статус предстојећих функција.

Тренутни ЈаваСцрипт екосистем има много библиотека и оквира, успостављене праксе програмирања и повећану употребу ЈаваСцрипт-а изван веб прегледача. Уз то, са порастом апликација на једној страници и других веб локација тешких за ЈаваСцрипт, створен је низ транспилера који помажу у процесу развоја.