
ЕИТЦ/ВД/ЈСФ ЈаваСцрипт Фундаменталс је европски програм за ИТ сертификацију на основама програмског језика ЈаваСцрипт веб локација.
Наставни план и програм ЕИТЦ/ВД/ЈСФ Основе ЈаваСцрипт фокусира се на практичне вештине у програмирању ЈаваСцрипт веб локација организованих у 15 одељака, обухватајући свеобухватан видео дидактички садржај као референцу за ову ЕИТЦ сертификацију.
ЈаваСцрипт је програмски језик који омогућава развој интерактивних веб страница и сматра се битним делом модерних веб апликација. Поред ХТМЛ-а и ЦСС-а, ЈаваСцрипт је једна од основних технологија светске мреже. Велика већина веб локација користи га за понашање на страни клијента, а сви главни веб прегледачи имају наменски ЈаваСцрипт механизам за његово извршавање. Као језик са више парадигми, ЈаваСцрипт подржава управљане догађајима, функционалне и императивне стилове програмирања. Има интерфејсе за програмирање апликација (АПИ) за рад са текстом, датумима, регуларним изразима, стандардним структурама података и објектним моделом докумената (ДОМ). Иако постоје сличности између ЈаваСцрипт-а и Јаве, укључујући име језика, синтаксу и одговарајуће стандардне библиотеке, два језика се разликују и значајно се разликују у дизајну. ЈаваСцрипт мотори су се првобитно користили само у веб прегледачима, али сада су кључне компоненте других рунтиме система, као што су Ноде.јс и Дено. Ови системи се користе за изградњу сервера и такође су интегрисани у оквире, као што су Елецтрон и Цордова, за стварање различитих апликација.
Стандард ЕЦМАСцрипт не укључује улаз/излаз (И/О), попут умрежавања, складиштења или графичких уређаја. У пракси, веб прегледач или други рунтиме систем пружа ЈаваСцрипт АПИ-је за И/О.
Веб прегледач Мосаиц објављен је 1993. године. Као први прегледач са графичким корисничким интерфејсом доступан нетехничким људима, играо је истакнуту улогу у брзом расту Ворлд Виде Веб-а у настајању. Водећи програмери Мосаиц-а тада су основали корпорацију Нетсцапе која је 1994. године издала углађенији прегледач Нетсцапе Навигатор. Навигатор је брзо постао најчешће коришћени прегледач. Током ових формативних година Веба, веб странице су могле бити само статичне, без могућности динамичког понашања након учитавања странице у прегледач. У растућој сцени веб развоја постојала је жеља да се уклони ово ограничење, па је Нетсцапе 1995. године одлучио да дода Навигатору скриптни језик. Следили су два пута да би то постигли: сарадња са Сун Мицросистемс ради уградње програмског језика Јава, истовремено ангажовање Брендана Еицха за уградњу језика шеме. Управа Нетсцапе-а је убрзо одлучила да је најбоља опција да Еицх осмисли нови језик, са синтаксом сличном Јава-и, а мање попут Сцхеме-а или других постојећих скриптних језика. Иако су се нови језик и његова интерпретација званично звали ЛивеСцрипт када су први пут испоручени као део издања Навигатора у септембру 1995. године, име је промењено у ЈаваСцрипт три месеца касније. Избор имена ЈаваСцрипт изазвао је забуну, понекад остављајући утисак да је то издвајање Јаве. Будући да је Јава у то време био нови врући програмски језик, Нетсцапе је ово окарактерисао као маркетиншки трик да би дао своју властиту кеш меморију.
Мицрософт је 1995. године представио Интернет Екплорер, што је довело до рата претраживача са Нетсцапе-ом. На ЈаваСцрипт страни, Мицрософт је обрнутим инжењерингом направио Навигатор интерпретатор да би креирао сопствени, назван ЈСцрипт. ЈСцрипт је први пут објављен 1996. године, заједно са почетном подршком за ЦСС и проширењима за ХТМЛ. Свака од ових примена се приметно разликовала од својих колега у Навигатору. Те разлике отежале су програмерима да учине да њихове веб странице добро функционишу у оба прегледача, што је довело до широке употребе логотипа „најбоље гледано у Нетсцапе-у“ и „најбоље гледано у Интернет Екплореру“ током неколико година.
У новембру 1996. године, Нетсцапе је предао ЈаваСцрипт компанији ЕЦМА Интернатионал, као почетну тачку за стандардну спецификацију којој могу да се придржавају сви добављачи прегледача. То је довело до званичног објављивања прве спецификације језика ЕЦМАСцрипт у јуну 1997.
Процес стандарда се наставио неколико година, са објављивањем ЕЦМАСцрипт 2 у јуну 1998. и ЕЦМАСцрипт 3 у децембру 1999. Рад на ЕЦМАСцрипт 4 почео је 2000. године.
У међувремену, Мицрософт је стекао све доминантнију позицију на тржишту прегледача. Почетком 2000-их тржишни удео Интернет Екплорера достигао је 95%. То је значило да је ЈСцрипт постао де фацто стандард за скриптирање на страни клијента на Интернету.
Мицрософт је у почетку учествовао у поступку стандарда и имплементирао неке предлоге на свом ЈСцрипт језику, али с временом је престао сарађивати на раду ЕЦМА-е. Према томе, ЕЦМАСцрипт 4 је борбен.
Током периода доминације Интернет Екплорера раних 2000-их, скриптирање на страни клијента је стагнирало. Ово се почело мењати 2004. године, када је наследник Нетсцапе-а, Мозилла, објавио прегледач Фирефок. Многи су Фирефок добро прихватили, узимајући значајан тржишни удео од Интернет Екплорера. 2005. Мозилла се придружила компанији ЕЦМА Интернатионал и започео је рад на ЕЦМАСцрипт за КСМЛ (Е4Кс) стандард. То је довело до тога да Мозилла ради заједно са Мацромедијом (коју је касније купио Адобе Системс), који су имплементирали Е4Кс на њиховом језику АцтионСцрипт 3, који је заснован на нацрту ЕЦМАСцрипт 4. Циљ је постао стандардизација АцтионСцрипт 3 као новог ЕЦМАСцрипта 4. У ту сврху Адобе Системс је објавио имплементацију Тамарин као пројекат отвореног кода. Међутим, Тамарин и АцтионСцрипт 3 су се превише разликовали од успостављених скрипти на страни клијента и без Мицрософтове сарадње, ЕЦМАСцрипт 4 никада није постигао плод.
У међувремену, врло важни догађаји догодили су се у заједницама отвореног кода које нису повезане са радом ЕЦМА-е. 2005. године, Јессе Јамес Гарретт објавио је белу књигу у којој је сковао термин Ајак и описао скуп технологија, чија је окосница ЈаваСцрипт, за стварање веб апликација у којима се подаци могу учитати у позадини, избегавајући потребу за целом страницом претовара. Ово је покренуло ренесансни период ЈаваСцрипт-а, на челу са библиотекама отвореног кода и заједницама које су се формирале око њих. Створене су многе нове библиотеке, укључујући јКуери, Прототипе, Дојо Тоолкит и МооТоолс.
Гоогле је свој Цхроме претраживач представио 2008. године, са В8 ЈаваСцрипт мотором који је био бржи од његове конкуренције. Кључна иновација била је праводобна компилација (ЈИТ), тако да су други добављачи прегледача морали да преправе своје моторе за ЈИТ.
У јулу 2008. године, ове различите странке окупиле су се на конференцији у Ослу. То је довело до коначног споразума почетком 2009. године да се комбинују сви релевантни послови и покрене језик напред. Резултат је био стандард ЕЦМАСцрипт 5, објављен у децембру 2009.
Амбициозни рад на језику настављен је неколико година, што је кулминирало обимном колекцијом додатака и пречишћавања која су формализована објављивањем ЕЦМАСцрипта 6 2015. Нацрт спецификације се тренутно отворено одржава на ГитХуб-у, а издања ЕЦМАСцрипт-а производе се путем редовних годишњих снимака. Потенцијалне ревизије језика проверавају се свеобухватним процесом предлагања. Сада, уместо бројева издања, програмери појединачно проверавају статус предстојећих функција.
Тренутни ЈаваСцрипт екосистем има много библиотека и оквира, успостављене праксе програмирања и повећану употребу ЈаваСцрипт-а изван веб прегледача. Уз то, са порастом апликација на једној страници и других веб локација тешких за ЈаваСцрипт, створен је низ транспилера који помажу у процесу развоја.
Да бисте се детаљно упознали са наставним планом и програмом сертификације, можете проширити и анализирати табелу испод.
Курикулум сертификације основа ЕИТЦ/ВД/ЈСФ ЈаваСцрипт упућује на дидактичке материјале отвореног приступа у видео облику. Процес учења је подељен на структуру корак по корак (програми -> лекције -> теме) која покрива релевантне делове курикулума. Такође су обезбеђене неограничене консултације са стручњацима из домена.
За детаље о процедури сертификације проверите Како то функционише.
Референтни ресурси за курикулум
МДН веб документи - ЈаваСцрипт
https://developer.mozilla.org/en-US/docs/Web/JavaScript
Материјали за учење МДН веб докумената - ЈаваСцрипт - Динамичко скриптирање на страни клијента
https://developer.mozilla.org/en-US/docs/Learn/JavaScript
В3Ц Стандард за веб дизајн и апликације - ЈаваСцрипт веб АПИ-ји
https://www.w3.org/standards/webdesign/script
В3Сцхоолс - Водич за ЈаваСцрипт
https://www.w3schools.com/js/default.asp
Савремени ЈаваСцрипт водич
https://javascript.info/
ЦодеПен: Мрежни уређивач кода и веб програмер
https://codepen.io/