Детерминистички и недетерминистички модели рачунања су два различита приступа која се користе за анализу временске сложености рачунарских проблема. У области теорије сложености рачунара, разумевање разлика између ових модела је важно за процену ефикасности и изводљивости решавања различитих рачунарских проблема. Овај одговор има за циљ да пружи свеобухватно објашњење разлика између детерминистичких и недетерминистичких модела у смислу временске сложености.
Детерминистички модели израчунавања засновани су на идеји да се израчунавање одвија на добро дефинисан и предвидљив начин. У овим моделима, извршавање програма прати једну путању за дати улаз, без икакве двосмислености или неизвесности. Детерминистички модели се обично користе у традиционалним програмским језицима и алгоритмима, где је понашање програма у потпуности одређено уносом и редоследом инструкција. Временска сложеност детерминистичких модела се обично мери бројањем елементарних операција, као што су аритметичке операције и поређења, извршених током израчунавања.
С друге стране, недетерминистички модели израчунавања дозвољавају више путања или избора током извршавања програма. То значи да програм може истовремено да истражује различите могућности на основу инпута. Недетерминистички модели се често користе у теоријској компјутерској науци за анализу суштинских потешкоћа рачунарских проблема. У овим моделима, временска сложеност се мери максималним бројем корака потребних да би се дошло до решења, узимајући у обзир све могуће изборе које је направио програм.
Главна разлика између детерминистичких и недетерминистичких модела лежи у природи њихове анализе временске сложености. Детерминистички модели се фокусирају на најгори сценарио, дајући горњу границу времена потребног за решавање проблема за било коју величину улаза. Ово омогућава практичнију процену ефикасности алгоритама, јер гарантује да алгоритам никада неће трајати више времена од најгорег сценарија. На пример, ако алгоритам има временску сложеност од О(н^2), то значи да време извршења расте квадратно са величином улаза, обезбеђујући да алгоритам неће предузети више од константног вишеструког од н^2 корака.
Недетерминистички модели, с друге стране, разматрају најбољи сценарио, где програм прави оптималне изборе у сваком кораку. Анализа временске сложености у недетерминистичким моделима даје доњу границу времена потребног за решавање проблема, пошто представља минимални број корака потребних за постизање решења. Међутим, недетерминистички модели су више теоријске природе, јер не одговарају директно практичним имплементацијама. Недетерминистичка временска сложеност проблема се обично означава класом НП (Нон-детерминистиц Полиномиал тиме), која представља скуп проблема одлучивања које може решити недетерминистичка Тјурингова машина у полиномском времену.
Да бисмо илустровали разлику између детерминистичке и недетерминистичке временске сложености, размотримо проблем проналажења специфичног елемента у несортираној листи. У детерминистичком моделу, временска сложеност овог проблема у најгорем случају је О(н), где н представља величину листе. То значи да ће, у најгорем случају, алгоритам можда морати да испита свих н елемената листе пре него што пронађе жељени елемент. У недетерминистичком моделу, временска сложеност овог проблема у најбољем случају је О(1), пошто програм може направити оптималан избор и одмах пронаћи жељени елемент. Међутим, важно је напоменути да ова недетерминистичка временска сложеност не значи да се проблем може решити у сталном времену у практичном смислу.
Временска сложеност детерминистичких модела израчунавања заснива се на најгорем сценарију, пружајући горњу границу времена потребног за решавање проблема. Недетерминистички модели, с друге стране, разматрају најбољи сценарио и дају доњу границу временске сложености. Док су детерминистички модели практичнији и директно применљиви на алгоритме у стварном свету, недетерминистички модели се првенствено користе за теоријску анализу и класе сложености. Разумевање разлика између ових модела је од суштинског значаја за анализу и пројектовање ефикасних рачунарских решења.
Остала недавна питања и одговори у вези Сложеност:
- Зар ПСПАЦЕ класа није једнака класи ЕКСПСПАЦЕ?
- Да ли је П класа сложености подскуп класе ПСПАЦЕ?
- Можемо ли доказати да су Нп и П класа исте проналажењем ефикасног полиномског рјешења за било који НП комплетан проблем на детерминистичком ТМ?
- Може ли класа НП бити једнака класи ЕКСПТИМЕ?
- Постоје ли проблеми у ПСПАЦЕ-у за које не постоји познати НП алгоритам?
- Може ли САТ проблем бити НП потпуни проблем?
- Може ли проблем бити у НП класи сложености ако постоји недетерминистичка Тјурингова машина која ће га решити у полиномском времену
- НП је класа језика који имају верификаторе времена полинома
- Да ли су П и НП заправо иста класа сложености?
- Да ли је сваки језик без контекста у П класи сложености?
Погледајте више питања и одговора у Комплексности